Ekonomsko osnaživanje mladih i razvoj vještina, koje će im pomoći na tržištu rada, postala je dominantna tema uslijed ekonomske krize i nestabilnosti globalnih trendova razvoja. Rastuće stope nezaposlenosti u svjetskim i domaćim kontekstima takođe su postale jedna od dominantnih preokupacija ekonomista i sociologa rada.
Svi podaci nam govore da je mladima neophodno osnaživanje i usmjeravanje, kao i dodatno obrazovanje i motivacija koji bi im uvećali šanse u njihovoj potrazi za zaposlenjem.
U Bosni i Hercegovini mnogo stvari se improvizuje, pa se i mlade osobe moraju na razne načine snalaziti, jer nemaju stalna zaposlenja, rade na sezonskim poslovima, bave se preprodajom materijalnih dobara, žive na račun roditelja, ali sve je to privremena kategorija.
„Mladi ljudi koriste sva raspoloživa sredstva da pronađu posao i taj posao ne mora striktno biti vezan za njihovo zanimanje. Mladim ljudima u našoj zemlji je bitno da zarade neki novac od svog rada“,smatra mladi Prijedorčanin Milovan Srdić.
„Mladi treba više da se angažuju kada je u pitanju traženje posla. Današnja omladina je poprilično izbirljiva kada su u pitanju poslovi koji im se nude. Ako postoji volja, ali i potreba, posao se može pronaći i on ne mora nužno biti u struci. Svakom mladom čovjeku je i te kako bitno da ima obavezu “, rekla nam je Dajana Hrvaćanin.
Đorđe Hrvaćanin je mišljenja da „mladi ljudi u našem gradu, ali i zemlji koriste sve moguće načine da bi se zaposlili, da li možda koriste neke rodbinske veze ili se sami daju u potragu za zaposlenjem, na kraju je samo važno da se zaposle.“
„Nema sumnje da bi svako volio da radi posao za koji se i školovao, ali situacija je kod nas takva da vrlo često nemamo izbora, nego jednostavno moramo prihvatiti zaposlenje koje nam se u datom momentu nudi“, kaže Dajana Hrvaćanin.
Mladi u Bosni i Hercegovini ne žele ništa više od onoga čime raspolažu njihovi vršnjaci u ekonomski stabilnim i pravno-politički sređenim društvima, a to je kvalitetno obrazovanje, sigurnost i zaposlenje.
„Mladi se vrlo često, u portazi za poslom, suočavaju sa različitim, vrlo često neprijatnim situacijama. Suoče se npr. sa odbijenicama na raznim poslovima na kojima su eventualno aplicirali, ali u takvim situacijama moraju biti uporni i ne odustati od svog sna“, poručuje Dajana.
„Vrlo često se dešava da poslodavci zahtjevaju određeno iskustvo, a traže mladog radnika, što je nemoguće, pored toga traže i nekog visoko obrazovanog. Mladi se u potrazi za poslom suočavaju sa visokim zahtjevima, koje je teško ispuniti i na kraju se dešava da ne dođu do željenog zaposlenja“, dodaje Milovan Srdić.
Bojana Hrvaćanin smatra da „mladi i pored velikog truda i zalaganja ne dobiju posao na koji su konkurisali i baš zbog toga se može zaključiti da ponekad nije toliko bitan taj trud i upornost. Poslodavci često očekuju od mladih radnika da prvi dan na poslu, posao obavljaju kao da su tu nekoliko godina, a s druge strane, rijetki su oni poslodavci, koji mladim ljudima daju priliku za usavršavanje i sticanje nekog početnog iskustva“.
Mladi u našoj zemlji ne vide stručnost, sposobnosti i kvalifikacije, kao ključne faktore za zapošljavanje, već su većina njih mišljenja da je bitnije imati prijatelje, poznanstva i veze s ljudima na određenim pozicijama ili prosto imati sreće.
Sa ovom konstatcijom se slaže i naša sagovornica Bojana. Ona tvrdi da „definitivno treba imati neko poznanstvo ili vezu da bi se došlo do određenog radnog mjesta, bez obzira na znanje i vještine“.
„U današnje vrijeme mnogi tvrde da nije bitna završena škola, diploma, već je bitno znanje, koje može ponuditi jedan mladi čovjek. Poslodavci, kada razgovaraju sa nekim mladim ljudima o poslu, očekuju od njih da oni znaju to da rade bez obzira na to kakvu oni diplomu imali. Bez obzira na to kakvu diplomu ili znanje imali, vrlo često se dešava da mladi treba da imaju i neku „vezu“, slaže se Milovan Srdić.
„Prvi utisak je najbitniji. Kako se neko predstavi poslodavcu na prvom razgovoru za posao je ono što uveliko može pomoći kod zaposlenja“, dodaje Dajana Hrvaćanin.
Mladi ljudi bi trebali da budu pokretači promjena u društvu, kao i da imaju svoju ulogu u tom procesu, ali nažalost ne baš tako mali broj mladih ljudi uopšte nije zainteresovano da doprinese nekim promjenama, a često se ističe i njihova nezainteresovanost kada je u pitanju traženje posla.
Dajana je zaposlena već deset godina i mišljenja je da „ima veliki broj mladih ljudi koji i nisu baš zainteresovani za traženje posla“, a s njom se slaže i Milovan Srdić koji kaže da „je jedan od najvećih problema upravo nezainteresovanost i izbirljivost, a problem su i visoka očekivanja. Naime, mladi očekuju da odmah po završetku škole dobiju visoko plaćen i lagan posao. Kada bi mladi malo realnije razmišljali i gledali na stvari realnije, možda bi im potraga za poslom bila puno lakša“.
„Važno je postaviti i pitanje zašto su mladi toliko izbirljivi i nezainteresovani? Da li je možda razlog što su mladi i ponekad se precjenjuju? To je pitanje o kojem bi trebalo više da se razmišlja“, poručila je Bojana Hrvaćanin.
Da se zaključiti, iako prvo pokušavaju pronaći poslovne prilike u BiH, značajan broj mladih traži posao u inostranstvu, te poznaju mnoge osobe koje su napustile BiH i u inostranstvu pronašle posao koji odgovara njihovim kvalifikacijama.
Ipak, tješi činjenica da veliki broj mladih ljudi u našoj zemlji želi imati stalan i siguran posao, te normalan, stabilan, sretan i miran život. Većina mladih vjeruje da će tu viziju i uspjeti postići.
